Šta je vodeni udar i zašto cevi 'lupaju' kad zatvorite slavinu

Voda u cevi pod pritiskom od 4 bara kreće se brzinom 1–2 metra u sekundi. Kad je naglo zaustavite, ta masa vode nema kuda i udara u zatvarač — pritisak u tom trenutku skoči na 10, 15, pa i 20 bara, i taj talas se odbija kroz instalaciju. Cev se pomeri, udari u zid ili susednu cev i čuje se „tup“. To je vodeni udar, ili hidraulični udar, kako piše u knjigama.

Zašto se dešava baš danas, a ne pre dvadeset godina

Stare baterije sa dva točkića zatvarale su vodu sporo, za dva-tri obrtaja. Jednoručne baterije zatvaraju je jednim pokretom, za desetinku sekunde. Veš mašina i sudomašina imaju elektroventile koji se zatvaraju još brže. U zgradi iz 70-ih, sa dugačkim pocinkovanim cevima labavo pričvršćenim u zidu, to je kombinacija za koju instalacija nije projektovana. U novogradnji, sa kraćim PPR trasama i regulatorom pritiska, udar je ređi — ali ne i nemoguć, naročito na visokom pritisku.

Posledice ako se ignoriše

• Spojevi popuštaju — svaki udar je mikro-naprezanje na navoju ili varu. Posle par hiljada ciklusa spoj procuri. U starim zgradama to je čest uzrok curenja iza maske kade.
• Ventili se oštećuju — sedište ventila i dihtunzi trpe skok pritiska.
• Vodomer — mehanizam vodomera ne voli talase pritiska; neispravan vodomer se plaća.
• Elektroventil veš mašine — sam udar ga ne oštećuje odmah, ali crevo koje trpi udar puca, a to je curenje dok niste kod kuće.

Rešenja

1. Amortizer vodenog udara

Mali cilindar sa membranom i vazduhom, koji se ugrađuje na cev blizu mesta gde nastaje udar — na ugaoni ventil veš mašine ili na dovod baterije. Kad voda naglo stane, membrana upija talas. Cena amortizera je 1.500–4.000 dinara, ugradnja 1.500–3.000. Postoje modeli sa navojem koji se stave između ventila i creva mašine i ne traže nikakvo štemovanje — to je prvo što treba probati.

2. Regulator pritiska

Ako je pritisak u stanu iznad 4–5 bara — česta stvar u prizemlju i na nižim spratovima zgrada sa hidroforom — udar je jači i češći. Regulator na ulazu u stan spušta pritisak na 3–4 bara. Cena regulatora je 4.000–9.000, ugradnja 2.000–3.000 dinara. Uz to obično prestane i kapanje na sigurnosnom ventilu bojlera, o čemu pišemo u tekstu o kvarovima bojlera. Merenje pritiska majstor uradi manometrom na slavini za pet minuta; više na strani vodomer i pritisak vode.

3. Pričvršćivanje cevi

Udar se čuje jer cev ima gde da se pomeri. Ako su cevi pristupačne — iza maske kade, u instalacionom kanalu, u podrumu kuće — dodatne obujmice na svakih metar-dva rešavaju zvuk, ako ne i sam udar. To je posao od 2.000–5.000 dinara. Kad je cev u zidu, ovo nije opcija bez štemovanja, pa se ide na prva dva rešenja.

Drugi zvuk: vazduh u instalaciji

Ne lupa svaka cev zbog udara. Ako se zvuk čuje pri otvaranju slavine, a ne pri zatvaranju, i ako mlaz „pljucka“ i prekida se — to je vazduh u instalaciji. Ulazi posle radova na vertikali, posle isključenja vode u ulici ili preko usisavajuće pumpe u hidroforu. Rešenje je jednostavno: otvorite sve slavine na najvišem mestu u stanu i pustite vodu dva-tri minuta dok mlaz ne postane miran. Ako se vraća često, na najvišoj tački instalacije se ugrađuje automatski odzračni ventil (1.500–3.000 dinara plus rad).

Treći zvuk, zujanje ili pištanje pri delimično otvorenoj slavini, je najčešće dotrajala guma u ventilu ili bateriji i rešava se zamenom tog dela.

Kad zvati majstora

Udar koji se čuje jednom nedeljno kad se veš mašina isključi je neprijatnost. Udar posle svakog zatvaranja slavine, u zgradi sa pocinkovanim cevima, je najava curenja i vredi 5.000–10.000 dinara da se reši sada, a ne 40.000 kasnije sa komšijinim plafonom. Na Majstorio opišite kad se zvuk javlja (koja slavina, koji uređaj, otvaranje ili zatvaranje) i koji ste sprat — ta tri podatka majstoru govore da li da ponese amortizer, regulator ili manometar. Orijentacione cene svih stavki su u cenovniku.